Босиљак је веома значајна лековита и зачинска биљка и од давнина се користи у традиционалној медицини. Ова биљка има и велики значај у религиозним обредима у различитим религијским системима.

Надземни део биљке (Basilici herba) користи се у народној медицини за лечење многих болести. Саставни је део разних чајних мешавина за смиривање кашља, побољшање апетита, саставни део диуретиа и карминатина. Дрога се користи и у прехрамбеној индустрији као зачин.

У народу се босиљак употребљава као благо средство за смирење и отклањање нервне напетости, против гасова, надимања и тегоба у организму за варење. Користи се и против неких цревних паразита и то често заједно са белим луком, као и за повећање млечности мајки које имају мало млека.

У савременој фитотерапији највише се указује на антиоксидантни ефекат етарског уља. Екстрат и уље босиљка делују против бактерија и гљивица, као и против ларви муве која преноси денгу. Оптимистично делују резултати новијих истраживања који указују на јак антивирусни ефекат босиљка на бројне вирусе, међу којима су херпес вирус,вирус хепатитиса B и коксаки вирус.Такође се испитује антибактеријски ефекат босиљка против Helicobacter pylori и спречавање појаве улкуса желуца.

У надземним деловима босиљак има 0,5-1% етарског уља. Постоји више типова етарског уља босиљак, а најзначајнији су: европски или француски, египатски, реунионски, бугарски и јавански тип. Европски тип етарског уља је најбољег квалитета, има најфинију мирисну ноту и највећу цену на тржишту. Доминантне компоненте овог типа етарског уља су монотерпен линалол (50-75% у уљима нашег поднебља) и фенилпропамид метил-кавикол (естралог 2,5-19%). Остале компоненте које се могу наћи у већој концентрацији у овом типу уља су: 1,8 цинеол, еугенол, гераниол, гермакрен D, α-терпинеол, β-кариофелин, оцимен, сабинен, тујон, γ-терпинен.


Садржај и састав етарског уља јако варира у зависности од генотипова, услова средине и сезоне прикупљања дроге. Осим етарског уља, биљка садржи још витамин B1 (0,1-0,2 mg/100 g), витамин C (150-250 mg/100 g), каротин (1,2-2,8 mg/100 g) и горке материје. Етарско уље (Aetheroleum basilici) се користи у прехрамбеној и индустрији парфема.




Првобитна домовина босиљкe је Италија. Веома цењена биљка био је и у старом Риму а у XII веку монаси су га донели у средњу Европу, где се брзо одомаћио и све до данас се гаји у вртовима и баштама. На већим површинама босиљак се гаји у Пољској, Француској, САД, на Јамајци, у Индонезији и Мароку. Последњих година све више се гаји и на плантажама.



Биолошке особине

Босиљак (Ocimum basilicum L) народни назив: босилек, босилак, босиље, бажилек, бажулек, баселек, басиљак, фаслиђан, ђен, веслиген, сармеш, је једногодишња зељаста биљка. Назив му потиче од грчке речи „basileus“ што значи краљ или цар, због веровања да је растао на месту где су Свети Цар Константин и његова мајка Света Царица Јелена, пронашли часни крст Господњи. Припада роду Ocimum. Најзначајније су вишегодишња врста O. gratissimum L и једногодишња врста O.basilicum L.




Гајени генотипови једногодишњег босиљка O.basilicum сврставају се у три варијатета:
- var. maximum (крупни листови, висок)
- var. minimum (ситнолисни, разгранат)
- var. bullatum (са набраним листовима, касноцветајући)


Корен биљке је осредње развијен, стабљика је зељаста, разграната, мале крошње, висине 40-60 cm. Листови су мекани,светлозелени унакрсно наспрамни,на дугим петељкама. Површина лиске је гола, зелена или обојена антоцијанима. На врху стабљике се ствара издужена цваст, састављена од 17-18 ситних цветова, беле до светлоружучасте боје. Плод је орашица , издуженог облика, тамносмеђе до црне боје. Маса 1000 семенки је 1,2-1,8 g. Семе је клијаво 4-5 година, а ниче 7-10 дана након сетве. Клијавост семена је 90 -95%.

Уколико је босиљак гајен из садница, веге тација му траје 170-180 дана. Почиње да цвета средином јуна и понекад цвета два месеца.Ако се покоси у почетку цветања, нови изданци процветају почетком септембра. Период сазревања плодова траје дуго, па се плодови који сазру први осипају.



Еколошки услови


Босиљак је термофилна биљка, којој је за клијање потребна температура од 12 С,а оптимална температура за раст и развој је 18-20 С. На 0 С млађе и сратије биљке пропадну. Доста влаге захтева због плитког корена. У току вегетационог периода потребно му је 600 до 650 mm падавина. Вода је посебно потребна за време клијања, ницања, избијања изданака и пупољења.

Што се тиче земљишта, босиљак је избирљив и треба га сејати на топлим, хумидним земљиштима, доброг водноваздушног режима (чернозем, гајњаче и алувијална земљишта). На песковитом земљишту се може гајити само ако се обезбеди редовно заливање и ђубрење минералним ђубривима.




Технологија гајења



Плодоред.

Босиљак је неопходно гајити у плодореду. Дуже узастопно гајење на истом месту на подноси,због јачег напада узрочника биљних болести, инсеката и вишегодишњих ризомских коровских врста.

Босиљак се лако уклапа у све плодореде јер је једногодишња биљка, а за њега су добри предусeви сви они после којих закоровљеност земљишта није висока.

Најбоље га је сејати после окопавина, а пре житарица. Ако се производи на окућницама, сваке друге године се може посадити или посејати на исто место.




Обрада земљишта.

Уколико сетву босиљка желимо обавити у пролећном року, основну обраду земљишта (орање) треба обавити током јесени,на дубини од 30 cm, уколико се ради о земљишту са већим садржајем честица глине. Предсетвена припрема се обавља у рано пролеће, у што мање операција, да би се у земљишту сачувало што више влаге.







Ђубрење.

Босиљак добро користи продужено дејство минералних ђубрива, непосредно ђубрење стајњаком није оправдано. У јесен се уноси у земљиште 60-80 kg/ha P2O5 и 120/140 kg/ha K2O, а током вегетације се прихрањује азотним ђубривима. Приликом пролећне предсетвене припреме уноси се још 40-60 kg/ha N и 18-20 kg/ha P2O5. Норме ђубрива нису константне и углавном зависе од количине и облика хранива у земљишту, односно плодности земљишта.



Сетва.

Босиљак се може сејати директно на стално место или се производи расад који се сади у мају. Директна сетва семеном је једноставнија и знатно рационалнија. Оптимални рок сетве је последња недеља априла. Сеје се на размак од 50 cm између редова, у кућице са 3-5 семенки које су међусобно удаљене 20-25 cm. Дубина сетве је 0,5-1 cm. За површину од једног хектара потребно је 2,5-3,5 kg семена.

Расад се производи у негрејаним пластеницима. За производњу расада семе се сеје у другој половини марта у незагрејане леје, покривене фолијом.


Сеје се у редове (10-15 cm између редова) на 0,5 cm дубине. У зависности од квалитета семена, на 1 m2 сеје се 10-20 g семена. На површини од 350 до 400 m2, уз употребу 0,6-1,2 kg семена, може се произвести расад за 1 ha. Расад се произведе за 5-6 недеља.


На стално место се може пресадити тек кад прођу опасности од касних пролећних мразева, средином маја. Саднице се саде на међуредни размак од 50 cm, а размак у реду треба да буде 20-25 cm. Оптимални склоп је 140.000 до 200.000 биљака по хектару.

Биљке треба обавезно заштити после садње.



Нега усева.


Усев треба одржавати без корова и стално проветравати земљиште култивацијом и окопава њем. Број окопавања зависи од степена закоровљености и особина земљишта. Прво окопавање се обавља 10-15 дана након радађивања. Друго окопавање је 10-25 дана након првог. Прихрањивање се врши у два наврата, азотним ђубривима. Прво прихрањивање је пре првог међуредног култивирања, а друго после прве жетве.

У борби против корова се могу применити хербициди на бази прометрина, 14-20 дана пре пасађивања. У случају јаче појаве сирка и других монокотиледоних корова, користе се хербициди на бази флуазифоп-бутила. Босиљак најчешће напада пепелница и гљивице из рода Alternaria, које изазивају тамне пеге на надземним деловима биљке. За сузбијање се користе препарати на бази манкозеба или цинеба. Третира се искључиво превентивно, сваких 8-10 дана, а најкасније до три недеље пре жетве (кошења).


Од штеточина су опасне грчице (ларве неколико врста гундеља: Melolontha melolontha, Polyphylla fullo, Rhizotrogus aequinoctialis и Amphimallon solstitialis), као и жичњаци (Elateridae).

Сузбијају се земљишним инсектицидима на бази пиретрина.




Наводњавање


Код босиљка је ово обавезна мера неге у интензивној производњи, нарочито код директне сетве. У току године, зависно од временских прилика, може бити 3-6 наводњавања. Прво наводњавање је одмах после сетве или расађивања а затим сваких 10-14 дана, у зависности од падавина. Влага је најпотребнија у време почетка гранања и у фази формирања пупољака, а касније после кошења.



Кошење хербе.

Стабљика босиљка коси се два пута годишње, на почетку цветања почетком јула и крајем септембра пре јесењих мразева. Кошење се обавља по сувом и сунчаном времену на 10-12 cm од земље. Када се коси на ову висину стимулише се већи број изданака и често је други откос приноснији до првог (уз наводњавање). Кошење је ручно, а на већим површинама косачицама за траву.Из два откоса се по хa може добити 6-8 t свеже хербе или 1,3 до 1,7 t суве сецкане дроге.


Суши се у танком слоју или везан у китице, на промајном месту у хладу или сушарама на температури од 35-40 С. Дрога је зелене боје, карактеристичног пријатног мириса и горког, помало љутог укуса. Дрога се пакује у јутане вреће и чува на сувом и тамном месту.


Жетва семена се обавља у две фазе због губитка осипањем, а почиње средином августа, када је 50% плодова зрело.


Коси се рано ујутру док је роса, везује у снопове и оставља пар дана да накнадно дозри.Снопови се овршу, семе просеје и остави да се осуши, затим се чисти, дорађује, пакује и чува. Принос семена може износити 250 до 300 kg по хектару.



Рашић Сузана, дипл.инж.